Važnost usvajanja svakodnevnih veština
U jazu današnjeg vremena, usvajanje veština svakodnevnog života se u velikoj meri zanemaruje. Roditelji su zbog nedostatka vremena skloni da rade neke stvari umesto dece, jer kako kažu „Ma zna on, ali ja to brže...” Deca tu ostaju uskraćena velikog broja veština koje bi trebalo spontano da se usvajaju, koje su se, kada smo mi bili deca, podrazumevale. Veoma je važno da objasnimo roditeljima da time što rade neke stvari za decu, zapravo njima čine „medveđu uslugu” i da razumeju da će time što će im dati vremena da sami nešto naprave, iako to nije savršeno, pokazati da veruju u njih, poslati im poruku da su korisni kada rade nešto za sebe, spremati ih korak po korak za samostalan život i graditi njihovo samopouzdanje.
Ovaj model „Zna on to, ali ja ću brže” ili „Da se dete ne muči…” pogotovo je izražen kod roditelja koji imaju dete čiji je razvoj opterećen nekim kašnjenjem ili smetnjom u razvoju. Treba da znamo da svako dete nešto može. I verovatno može više od onoga što mi mislimo da može, samo mu moramo dati priliku i vreme da iskusi, nauči i pokaže. Svakodnevne životne veštine i učestvovanje u njima za decu ima višestruki benefit. Deca kroz njih mnogo nauče, jer iskustveno učenje je najbolji vid ucenja za decu. Tako razvijamo njihovu samostalnost i nezavisnost.
Tekst napisala: Ljiljana Božić, diplomirana defektološkinja
